Stefan Simic

Za razliku od Vučića, Dačića, Dodika, kojima je ceo život samo i isključivo politika,
Da su nas svojim postojanjem više izmaltretirali, nego dobra doneli...
Ima ljudi koji su čitav radni vek obrazovali, i sebe, i druge,
I tek na kraju, nakon 4 decenije rada u nauci i prosveti,
Odlučili da svojim imenom i prezimenom,
Stanu iza nečega.

Radomir Saičić.
Profesor Hemijskog fakulteta.
Akademik.

Dugo bi mogli da se nabrajaju njegovi radovi, nagrade, zvanja,
Ali sada je važno nešto drugo.

Podržao je studentsku listu.

Stao je uz mlade koji se ne školuju da bi negde otišli.

Nije ih uzalud učio poštenju,
pa savetovao da ćute ako žele da uspeju?

Čemu onda sve?

Profesor predaje i kada izađe iz amfiteatra.

Svojim ponašanjem, onim što prihvata, onim na šta ne pristaje.

Postaje primer studentima.

Zato je važno kada čovek poput Saičića stane uz njih.

Može i akademik da pogreši.
Njegovo zvanje nikoga ne obavezuje da se složi sa njim.

Ali ovde postoji čovek koji je javno zauzeo stav.
Stao iza njega svojim imenom i prezimenom.

Tako treba da izgleda javni život.

Da znamo ko su ljudi.
Šta su radili.
Šta znaju.
Šta predlažu.

I da njihova odgovornost ne prestane
kada dobiju našu podršku.

Da ne postanu nedodirljivi.
Da ne zaborave kako izgleda stajati napolju
i čekati da te neko unutra čuje.

Isti kriterijum za sve.

I za profesora.
I za akademika.
I za predsednika.

Zato želim više ljudi
čija biografija postoji pre ulaska u politiku.

Koji su nešto stvorili, nekoga naučili, neki problem rešili.

Čiji rad možemo da pogledamo
pre nego što slušamo obećanja.

Saičić je godinama prenosio znanje studentima.
Podrškom njihovoj listi prihvatio je
da uz njih ponese i javnu odgovornost.

U zemlji u kojoj mladima stalno govorimo
da se snađu,
važno je da postoji profesor
koji ih neće ostaviti da se snalaze sami.

Nisu sami.

Stefan Simic