Instagram story viewer> @justicija_platforma> Posts

Justicija

@justicija_platforma

58

followers

99

following

Sistem online pravne zaštite
Do advokata na klik!
Pravni tim dostupan za Vas 24/7

POSTS STORIES REELS TAGGED

Mnoge proizvodne kompanije, izvođači složenih projekata i firme koje posluju kroz dugotrajne proizvodne cikluse suočavaju se sa istim problemom – značajan deo njihovih sredstava ostaje „zarobljen“ u PDV-u tokom više meseci, pa čak i godina.

Tipičan primer predstavlja brodogradnja, ali isti problem postoji i u građevinarstvu, proizvodnji mašina i opreme, metaloprerađivačkoj industriji, proizvodnji nameštaja, energetskim projektima i drugim delatnostima kod kojih između nabavke materijala i konačne prodaje proizvoda protekne duži vremenski period.

Na početku projekta kompanija nabavlja čelik, limove, cevi, motore, elektronske komponente i drugi materijal neophodan za proizvodnju. Dobavljač obračunava PDV koji kupac uredno plaća. Međutim, gotov proizvod neće biti završen i fakturisan kupcu možda tek za šest, devet ili dvanaest meseci.

U pojedinim industrijama trošak materijala učestvuje sa 40% do 60% u ukupnoj vrednosti projekta. To znači da značajan iznos PDV-a ostaje vezan za zalihe i proizvodnju u toku, dok kompanija istovremeno finansira tekuće poslovanje iz sopstvenih sredstava ili kredita.

Drugim rečima, umesto da taj novac koristi za nabavku dodatnih sirovina, zapošljavanje radnika, investicije ili povećanje obima proizvodnje, firma praktično finansira državu do trenutka kada realizuje prodaju.

Ceo tekst na justicija.rs by @justicija_platforma

0

0

3 months ago

Da li ste do sada probali Justiciju? by @justicija_platforma

0

0

3 months ago

U poslednje vreme, sve češće čujemo kako neka firma (npr. proizvodjač vina ili lešnika) izdaje tzv. tokene i kako takva investicija može da bude veoma isplativa.

Za početak, stvari da nazovemo svojim pravim imenom. Token nije ništa drugo do obične hartije od vrednosti, a čija vrednost proizilazi iz sredstva koje je predmet prometa – flaše vina ili kilograma lešnika.

No, pitanje koje prethodi je zašto neka firma (koja proizvodi vino ili lešnike) uopšte izdaje takve hartije od vrednosti? Da bi došla do kapitala i finansirala svoj dalji rast i razvoj.

Zašto firme baš posežu za izdavanjem tokena? Zato što je token najmanje rizičan po onog ko ga izdaje – ali je i te kako rizičan za onog ko ga kupuje.

Da pojasnimo na primeru:

Kada firma uzme kredit, ona ima ugovornu obavezu da taj kredit vrati. Gotovo sigurno da je ta firma banci dala i poprilično čvrste garancije (npr. u vidu hipoteke nad imovinom) u slučaju da nešto krene naopako. Drugim rečima, prvo se namiruju obaveze, a za sve drugo, ako ostane, ostane…

Sa druge strane, kada neko kupuje vlasnički udeo u firmi, to radi iz uverenja da će za vlasnike u budućnosti biti novca da tu svoju investiciju ne samo otplati već i zaradi. Ovo ni u jednom slučaju ne menja zakonitost spomenutu u prethodnom pasusu. Ako para uopšte bude bilo, prvo se namiruju obaveze (prema bankama, radnicima, dobavljačima, državi…) a vlasnicima šta ostane, ostane.

Kao najbezbolnija varijanta po firmu je da izda digitalne tokene koje vezuje za vrednost jedinice onoga što prodaje. Ako sve bude išlo kako treba, naravno da će platiti ulagacima. Ano ne, odgovor je krajnje jednostavan: “ove godine nije rodilo”. Kraj price!

Dakle, firma nema obavezu da ulagaču isplati bilo šta, jer kako sama reč kaže on je ulagač a ne poverilac. Takodje, ulagač ne postaje suvlasnik u firmi, i samim tim ne može da utiče na donošenje odluka, i na njega se ne primenjuju zakoni koji štite vlasnike u nekom preduzeću.

Ceo tekst na https://justicija.rs/trgovina-tokenima-pravni-rizici-i-ekonomske-zablude/
#trgovina#pravo#preduzetnici by @justicija_platforma

0

0

3 months ago

justicija.rs by @justicija_platforma

0

0

3 months ago

Svakome od nas se ponekad dogodi da ne plati telefonski račun na vreme, te ta kašnjenja iznose nekad i do mesec dana. U ovakvim situacijama često se susrećemo sa nekim postupcima provajdera mobilne telefonije za koje nismo upoznati da su nezakoniti ili u najmanju ruku diskutabilni.

Ukoliko niste bili u mogućnosti da u jednom platnom intervalu (mesecu) koristite usluge na koje ste se pretplatili (razgovor, poruke, internet), a razlog je isključenje od strane provajdera zbog neizmirenog dugovanja iz prethodnog platnog intervala(meseca) vrlo je izvesno je da ćete dobiti račun koji ste navodno u obavezi da platite. Ovakvim postupanjem provajder mobilne telefonije svesno i sračunato vas dovodi u zabludu da ste dužni da platite iznos koji nikako ne može odgovarati pruženoj usluzi.

Razlog za nezakonitost ovakvog postupanja leži upravo u činjenici da puna cena vašeg paketa podrazumeva korišćenje određenih usluga koje su u nju uračunate (broj minuta za razgovor, poruke, megabajti za internet), te ukoliko vam je onemogućeno korišćenje navedenih stavki, a putem isključenja vaših odlaznih poziva, poruka i interneta, cena vašeg paketa vam nikako ne može biti naplaćena, jer navedene usluge niste mogli koristiti, i to krivicom samog provajdera.

U ovakvom slučaju dolazi do pravne situacije koja se naziva “Neosnovano bogaćenje”, te ukoliko provajder ne uvaži vašu reklamaciju imate pravo na naknadu nastale štete koju ostvarujete putem parnične tužbe.

Napomena: Vaš pravni položaj će biti otežan ukoliko ste potpisali ugovor sa provajderom u kojem stoji da ste dužni na određeno vreme plaćati pun iznos vašeg odabranog paketa, a gde vam on u ZAMENU daje određene i unapred dogovorene pogodnosti (npr. Uzeli ste telefon ili popust na paket). by @justicija_platforma

0

0

3 months ago

Ceo tekst na justicija.rs by @justicija_platforma

0

0

3 months ago

"Koliko bi vas koštao samo jedan loše sastavljen ugovor?"

💼 Vaš biznis zaslužuje pouzdanu pravnu zaštitu – bez čekanja i
nepredviđenih troškova.

Sa JUSTICIJOM dobijate:

✔️ Pravnu pomoć ONLINE
✔️ Odgovor u roku od 24 sata
✔️ Više od 20 specijalizovanih advokata
✔️ Unapred poznate mesečne troškove

💰 Već od 2.599 RSD mesečno.

🎁 BONUS: Besplatna inicijalna analiza ugovora i dokumentacije.

📩 Zakažite besplatnu konsultaciju i saznajte kako možemo zaštititi vaše
poslovanje.

#Justicija #PravnaZaštita #Advokat #PravnaPomoć #Biznis Preduzetnici
Privreda Ugovori Pravo OnlinePravnaPomoć by @justicija_platforma

0

0

4 months ago

Sve češće možemo čuti o anomalijama koje su se javile usled poremećenih odnosa između poslodavaca i zaposlenih, pa se čak govori i o tome da su poslodavci zapravo postali taoci svojih zaposlenih. Nije sve baš tako crno kao što deluje. No, čak iako se ode u takvu krajnost, postoje rešenja koja naši zakoni prepoznaju.

U ovom tekstu ćemo prvo govoriti o tome kako te anomalije nastaju i koji bi bili konkretni koraci ka sprečavanju nastanka istih. Pored toga, navešćemo najčešće primere iz prakse u kojima radnici zloupotrebljavaju svoja prava, a na štetu poslodavca, i ukazati na zakonska rešenja koja poslodavci mogu da primene.

No, kako dolazi do toga da radnici uopšte dođu u poziciju da “ucenjuju” poslodavce? Postepeno i neprimetno, i zato je neophodno preduzeti konkretne mere na samom početku – najbolje u samom ugovoru o radu.

Prvo i osnovno je da ma koliko prost neki posao bio, poslodavac ne sme da dopusti da u organizaciji postoji samo jedna osoba koja taj posao zna da obavi. Kada prima nekog u radni odnos, neophodno je staviti u ugovor odredbu koja kaze da je taj zaposleni A dužan da svoje znanje prenese na zaposlenog B ili obuči ceo kolektiv u koji dolazi. Ako to u parksi ne funkcioniše, jedan će da “leti” – ili ovaj što nije dobro prenosio znanje ili ovaj što ga nije usvojio. U svakom slučaju, ugovorom je definisan osnov za raskid.

Drugo, ali ništa manje važno, postaviti jasne granice između poslovnog i prijateljskog (ili rodbinskog) odnosa. Naizgled, lako i bezazleno, ali zapravo nije. Zašto? Zato što ljudi malo kada slušaju šta im se kaže, ali zato jako dobro oponašaju postupke drugih. Dakle ako poslodavac “progleda kroz prste” svom rođaku za nešto što ne bi trebao, to će svi ostali zaposleni razumeti kao poruku “sad možemo i mi”. Kada se to vec desi, jedini lek je sankcionisati tog rođaka. No, ako se poslodavac odluči na takav potez, on mora da ima neki zakonski osnov. Koji? Statut. Prosto govoreći, naš zakon ostavlja poprillicno prostora da preduzeća uspostave određena pravila i kodekse ponašanja, sve dok ona nisu u suprotnosti sa zakonima i ustavom.

Kompletam teks na justicij by @justicija_platforma

0

0

4 months ago

Gotovo da ne postoji niko ko nije čuo za kriptovalute (Bitcoin, Etherium itd.) i pomislio, više ili manje ozbiljno, da u njih uloži. Sa druge strane, malo ko zna šta su zapravo kriptovalute i kako one funkcionišu. Ako ne znamo kako nesto funkcioniše, a vidimo da mu cena vrtoglavo raste, onda nam to postaje jos privlačnije. Dakle, već je ispunjen prvi preduslov za propast.

Kriptovaluta je suštinski digitalni zapis, koji za svoju proizvodnju i promet koristi tzv. Blockchain tehnologiju. Ta tehnologija je zaista impresivna, ali ako bi povukli paralelu sa sadašnjim “realnim” novcem ta tehnologija ne bi bila ništa drugo do obične štamparske mašine i sistema platnog prometa.

Iako i realne valute poput RSD, EUR i USD takođe postoje u digitalnom zapisu (na našim računima), njihova vrednost proizilazi iz jasnih ekonomskih principa, što sa kriptovalutama nije slučaj. Za sada se nećemo baviti Blockchain tehnologijom (štamparskom mašinom) nego valutom, kriptovalutom.

Bitcoin je nastao 2009 godine i počeo da stiče popularnost među korisnicima, jer je tobože garantovao anonimnost i zaobilazio konvencionalne sisteme platnog prometa.

Ništa ne nastaje samo od sebe. Neko ga je stvorio. Zašto? Vreme će pokazati.

Međutim, pravu popularnost kreće da stiče tek onda kada cena počinje vrtoglavo da mu raste. Napominjmo cena – ne vrednost. Cena je ono što platite, a vrednost je ono što dobijete.

Ceo tekst na justicija.rs
Zapratite profil za više tema by @justicija_platforma

0

0

4 months ago

Često puta smo čuli za izraz “friziranje bilansa”. Mnogima koji nisu toliko upućeni u materiju to zvuči privlačno, jer iz samog naziva proizilazi da takvim postupanjem može nešto da se dobije, i to bez rada. S’ tim u vezi, mi žemo u ovom tekstu razraditi jedan od takvih modela, ali ukazati i na moguće posledice.

Friziranje bilansa suštinski nije ništa drugo no neistinito prikazivanje stvarnog stanja ili uspeha u poslovnim knjigama. Takođe, treba napomenuti da postoji i revizor, čiji je jedini posao utvrđivanje istintosti finasijskih izveštaja. Detaljnije ćemo razraditi i način na koji revizori rade, i pojasniti kako u ovom modelu njihov posao zapravo “pada u vodu”.

U sledecem modelu moraju da postoje dve strane ciji su interesi podudarni.

Zamislimo da je jedna strana domace preduzece u porodicnom vlasnistvu koje se bavi nekakvom proizvodnjom. Druga strana je inostrana firma koja se bavi prevozom, ima predstavnoistvo u nasoj zemlji i zaposljava domace radnike – prodavce usluga prevoza, izmedju ostalog.

Nakon nekog vremena, kada se uspostavi dobar poslovni odnos izmedju proizvodjaca i prevoznika (posiljke su redovne, postuju se rokovi, nema carinskih nepravilnosti, placanje je uredno, itd.) otvara se mogucnost za “muljanje”.

Ceo tekst na justicija.rs by @justicija_platforma

0

0

4 months ago

Bezbroj puta smo bili svedoci, ili barem čuli priče o problemima neke firme koji su nastali usled sukoba medju vlasnicima – partnerima. Svaka od tih priča praktično da ima isti uvod i razradu, dok se zaključak (rešenje) znatno razlkuje u zavisnosti od konkretnih koraka koji su bili preduzeti mnogo pre nego što je do problema uopšte došlo.

Dva partnera imaju neku ideju, registruju firmu gde su oboje valsnici po 50%. Danonoćno rade, i firma napreduje. U nekom momentu jedan od njih počne da doprinosi mnogo više, i želi da nastavi sa investiranjem, dok ovaj drugi naprosto kaska, i ne želi da se izlaže novim rizicima.Tu počinju problemi.

Kompletan tekst možete pročitati na sajtu justicija.rs by @justicija_platforma

0

0

4 months ago

Blaćenje nije bezazleno – može imati ozbiljne posledice

Društvene mreže, forumi i portali omogućili su da se informacije šire brže nego ikada. Nažalost, isto važi i za neistinite tvrdnje koje mogu ozbiljno narušiti ugled jedne kompanije – a kod preduzetnika i njegov lični finansijski status, uključujući i umanjenje ili ukidanje dozvoljenog minusa kod banke.

Mnogi smatraju da je na internetu dozvoljeno napisati bilo šta, ali to nije tačno. Iako svako ima pravo na mišljenje i kritiku, iznošenje neistinitih tvrdnji kojima se šteti poslovnom ugledu firme može predstavljati osnov za pravnu odgovornost.

Kada neko bez dokaza tvrdi da firma vara klijente, ne ispunjava ugovore, posluje nezakonito ili na drugi način dovodi u pitanje njen integritet, posledice mogu biti ozbiljne – od gubitka klijenata do narušavanja odnosa sa partnerima i finansijskim institucijama.

Ono što mnogi privrednici ne znaju jeste da postoji jasna pravna zaštita poslovnog ugleda. U zavisnosti od slučaja, firma može da traži uklanjanje spornih objava, prestanak daljeg širenja neistinitih informacija, objavljivanje ispravke ili odgovora, kao i naknadu štete zbog pretrpljene poslovne štete i narušenog ugleda.

Takva šteta često nije odmah vidljiva, ali se vrlo brzo odražava na poslovanje. Potencijalni klijenti danas gotovo uvek proveravaju internet pre odluke o saradnji, pa i nekoliko negativnih objava može biti dovoljno da odustanu.

Posebno je važno razumeti da reputacija direktno utiče i na finansijski položaj firme. Banke i druge finansijske institucije u proceni klijenata uzimaju u obzir i reputacioni rizik, pa kontinuirano negativno prisustvo na internetu može dovesti do lošije procene boniteta, otežanog odobravanja kredita ili smanjenja finansijskih limita.

Kod preduzetnika je to još izraženije – jer se poslovni i lični kreditni profil često posmatraju zajedno. U praksi, narušena reputacija firme može uticati i na ličnu kreditnu sposobnost preduzetnika, uključujući i umanjenje ili ukidanje ličnog dozvoljenog minusa, kao i strože uslove za bilo kakvo finansiranje.

Drugim rečima, ono što počne kao jedan komentar na društveno by @justicija_platforma

0

0

4 months ago