Instagram story viewer> @ribizlica> Posts

ŋųšą

@ribizlica

887

followers

2273

following

•Ljudi vas mogu razumeti samo na dubinama do kojih su i oni sami došli•

POSTS STORIES REELS TAGGED

Download All

6.oktobar — Svetski dan cerebralne paralize. 💚

Pun mi je očin više tih prava na papiru, inkluzije po plakatima i podrške za slikanje.
Gomile para se potroše na razna dešavanja o podršci, inkluziji, pravima dece… Svaki javni WC ima okačena dečija prava. Sve znamo. Sve piše. Sve je baš kako treba.
Samo što izađemo iz tog WC-a i uđemo u stvaran život — a tamo inkluzije ima u promilima. Zakona nema ili se ne sprovodi kako treba ili uopšte.
A „nas“ se sete kad nekome zatreba politička podrška, gost u emisiji tog dana ili da se "popuni rupa" neka osetljiva tema, srceparajuca priča za podkast...I mi, kao zlatne ribice sa pamćenjem od tri sekunde, opet potrčimo. Možda će ovaj put. Možda će baš ovaj put nešto od svega toga stvarno stići do naše dece.
Trt!
I tako u krug.
Petra i njeni drugari nisu deca samo 6. oktobra. Ne postaju im prava važnija tog dana. Ne treba im još jedna objava u kojoj će biti „mali heroji“, još jedna fotografija i još jedna priča o tome koliko su inspirativni.
Oni su samo deca.
I hoće da žive svoj život, da imaju drugare, da idu u školu, na trening, u park, u bioskop, gde god im se ide… bez toga da se za svaku najobičniju stvar pravi nauka.
A mi ćemo i dalje da slušamo o inkluziji, pravima i pomoći..

Na papiru....

Jer papir, izgleda, još uvek živi mnogo bolje nego naša deca.

Pogotovo WC papir. 💚

#cerebral_palsy_warrior
#worldcerebralpalsyday💚♿️
#cerebralnaparaliza
#cerebralpalsybarbie
#mrš taken in Around The World by @ribizlica

76

7

4 days ago

Petra ide u Beč. ❤️

Na terapije zbog spazma, zbog nogu i ruke koje je bole, zbog noći u kojima se budi od bolova i svih onih stvari koje se ne vide uvek na prvi pogled, ali su deo njene svakodnevice.

Idemo nas dve, same, u još jednu našu malu avanturu. Čekaju nas terapije, ali i drugarice, druženje i sve ono što jedan odlazak u Beč čini malo više od odlaska na terapije.

Jer Petra, naravno, ne razmišlja samo o tome zbog čega ide. Ona već ima svoje planove. 💅❤️😁

A ja se nadam da će joj ove terapije doneti manje bola, mirnije noći i malo više lakoće u pokretima.

Ne tražimo čuda. Samo da joj bude lakše. A za nas dve, biće tu sigurno i poneka priča za pamćenje. ❤️

#cerebralnaparaliza
#piastm
#austria
#petrine_avanture taken in Wien, Austria by @ribizlica

85

7

9 days ago

Na Petrinom računu trenutno je oko 20.000 dinara, a terapije ne mogu da čekaju.

Petra ima cerebralnu paralizu i svaki duži izostanak terapija može značiti više bolova, ukočenost i rizik od deformiteta.
Za nju terapija nije luksuz. Terapija je potreba.
Podelite ovaj apel. Možda baš preko vas stigne do nekoga ko može da pomogne.
Ako možete, pomozite da Petra nastavi svoje terapije.

📲 139 na 3800
📲 992 na 3030

#cerebralnaparaliza
#cerebral_palsy_warrior
#992na3030
#139na3800
#viral taken in Srbija by @ribizlica

330

29

13 days ago

1. Deo
Bilo je baš teških dana. Biće ih, verovatno, i težih.
Odem ja na roditeljski sastanak kod mog prvorođenog deteta.
Ja znam da je ona dobro. Sve mi priča, mi smo u toku, znam kako joj ide, šta joj je teško, šta joj je zanimljivo, sa kim se druži, šta misli...
Ali razredni počne takav hvalospev o njoj da nisam uspela ni sve da zapamtim.
Potpuno sam se zbunila. Stala mi knedla u grlu.
O njenom angažovanju, znanju švedskog, matematici, načinu razmišljanja... Kako brzo misli, kako je uvek nasmejana i raspoložena, dobra drugarica i jako dobro dete. Kaže da mu je ona poseban izazov, ali u najpozitivnijem smislu, kao učenik, i da od nje mnogo očekuje.
A ja sedim i mislim — ova moja devojčica je pošla u prvi razred bez ijedne reči švedskog jezika.
Bez ijedne.
A pritom ni srpski nije učila u školi. Sve što zna na srpskom, čitanje i pisanje ćirilice i latinice, učile smo nas dve.
I sada čovek ispred mene priča o njenom znanju švedskog, matematici, načinu razmišljanja, kako brzo rezonuje...
Na švedskom.
I još o tome kakav je čovek.
Ima svoje mišljenje. Razmišlja svojom glavom.
Ala bi deda Mića sada bio ponosan. On je nama ceo život govorio:
„Ne misli gotovim mislima i ne osećaj gotovim osećanjima.“
Priča on dalje kako je ona toliko zrela, kako lepo rezonuje, kako se vidi da puno razgovaramo, a opet, iako smo na pragu puberteta, ona ne pokušava da bude starija nego što jeste.
Ona se igra.
I tako on priča... a ja pola toga nisam ni zapamtila.
Ne zato što nisam slušala, nego zato što mi se od svega steglo grlo.
Sećam se samo da sam dva puta rekla:
„Moja mama ovo nikad nije doživela u životu.“
A Mila lomi prste, ne zna gde da gleda, neprijatno joj je.
„Milka moja, pa to su sve sami komplimenti, ljubavi mamina.“
„Znam, ali mi je malo neprijatno.“
Drago mi je što je super u školi. To je fantazija. Naravno da jeste.
Ponosna sam na to što čita i piše i ćirilicu i latinicu. Ponosna sam na svaki naučeni švedski glagol, svaku matematičku lekciju, svaki njen školski uspeh.
Ali ovaj deo o njoj kao osobi me je potpuno razneo.
Jer znam ja nju. Znam kako diše. Vaspitavam je bar se trudim. Mnogo razgovaramo. Nemamo tabu teme.
Nastavak u komentaru...⬇️ taken in Stockholm County by @ribizlica

59

14

14 days ago

Nekada čoveka ne upoznaš po onome što ti govori, nego po onome što uradi kada misli da nećeš saznati.

O nekim ljudima sam već pisala. O ljubomori, zavisti, lažima, spletkama, potrebi da se stalno dokazuju, nameću i imaju neku moć nad drugima. Zato sam se i sklonila. Ne zato što se plašim, već zato što sam shvatila da mir ponekad počinje onda kada napraviš distancu od ljudi koji ti taj mir stalno narušavaju.

A onda se dogodi nešto što ti otvori oči još malo više.

Počneš da razmišljaš šta čoveka može da natera da toliko jako želi da povredi drugog. I nekako dođeš do toga da iza tolikog besa, zavisti, potrebe za kontrolom i dokazivanjem možda zapravo stoji jedna velika praznina. Nedostatak ljubavi, prihvatanja i sigurnosti koji se vuče još iz najranijeg detinjstva.

Jer dete koje nije bilo dovoljno voljeno ponekad odraste u čoveka koji ceo život pokušava da dokaže da vredi. Traži potvrdu, pažnju, moć, priznanje... samo što se ono što je nedostajalo u detinjstvu ne može pronaći tako što ćeš drugome uzeti mir.

Veličina čoveka je upravo u tome da, kada vidi nekoga ranjivog, ima potrebu da ga zaštiti, a ne da ga zgazi. Da dete u njemu probudi nežnost, a ne želju da preko njega povredi nekoga drugog. Da nečiju slabost ne koristi kao priliku da pokaže koliko je „jak“.

To je za mene veličina čoveka.

I možda sam tek sada do kraja shvatila koliko daleko može da ode nečija potreba da povredi mene, kada je spreman da to pokušava preko onoga što mi je najvažnije.

Preko moje dece.

A tu me neće slomiti.

Samo budi u meni snagu za koju ni sama ponekad ne znam odakle mi dolazi.
Jer moje devojčice su moj dah, moja zenica oka, otkucaj mog srca i ono zbog čega sam toliko puta uradila ono što je izgledalo nemoguće.
Pomeraš planine kada moraš.
Lupaš na vrata dok se neka ne otvore.
Kada ti kažu da nema načina, ti ga tražiš dok ga ne pronađeš.

Jer kada je bilo koja od moje tri devojčice u pitanju — ne postoji granica do koje neću ići da ih zaštitim.
Ne iz inata, ni želje za borbom.
Iz ljubavi!
I zato... neka, mater vetru...
Nek su mi žive i zdrave ❤️

Sve će to jednom doći na svoje.
Ima Bogče blokče!!! taken in Stockholm, Sweden by @ribizlica

65

5

22 days ago

Moja Lala, Lalka moje sve! taken in Stockholm, Sweden by @ribizlica

54

3

a month ago

Naš Pesak. ❤️

Kad pomislim na Deliblatsku peščaru, ne pomislim prvo na šumu, pesak i prirodu.
Pomislim na svoje detinjstvo.

Na roditelje. Na prijatelje. Na rođendane. Na dane provedene tamo, na sve one doživljaje i anegdote koje se i danas prepričavaju.

I na jednu posebno dragu uspomenu.

Možda će zvučati smešno, ali meni je jedna od najranijih uspomena iz Peska vezana čak i za moje prvo i poslednje slovo za izgovor.

Poslednje slovo koje sam naučila da izgovorim bilo je K.

A do tada...

Šetamo mi tako kroz Pesak, kad naiđemo na ljude koji peku prase na ražnju.

Ja pogledam i sva važna kažem:

„Vidi, 'uvaju 'ucu!“ 😂

Kuvaju kucu.

Naravno, oni koji su bili sa mnom to nikada nisu zaboravili. 😂

I upravo su takve stvari meni Pesak.

Nisu samo šuma i pesak.
To su ljudi. Glasovi. Smeh. Rođendani. Prijateljstva. Moji roditelji. Moje detinjstvo. Male dogodovštine koje su tada bile obične, a danas su neprocenjive.

Zato me ovaj požar toliko boli.

Jer kada gledam šta je izgorelo, ja ne vidim samo drveće.

Vidim mesta na kojima sam trčala kao dete.
Vidim svoje roditelje.
Vidim prijatelje.
Vidim rođendane.
Vidim sve one dane za koje tada nisam znala da će jednog dana postati uspomene.

I nekako imam osećaj da nije izgoreo samo jedan deo prirode.

Kao da je izgoreo deo mog detinjstva.

Znam da će priroda ponovo da se rodi. Nadam se da će jednog dana Pesak ponovo biti zelen, mirisan i pun života.

Ali ono što je tamo živelo u mom detinjstvu ne može da se vrati.

Zato će za mene Deliblatska peščara zauvek biti naš Pesak.

Mesto gde sam odrasla, smejala se, slavila, družila se i stvarala uspomene koje nosim sa sobom ceo život.

I, naravno, mesto gde su ljudi jednom „'uvali 'ucu“. 😂❤️ taken in Deliblatska Peščara by @ribizlica

10

0

a month ago

PETRINA PREDIZBORNA KAMPANJA 😂

🎤 „Dajem časnu reč!
Nikoga neću udariti.
Ješću sve što mi se servira.
Biću ljubazna.
Slušaću mamu.
Neću se svađati.
Neću praviti scene.
I, najvažnije — obećavam da ću biti dobra!“

👏👏👏

Narod oduševljen.
Majka poverovala.
Mandat osvojen.

A onda…
24 sata kasnije — svečano proglašenje novih zakona: „Biće kako ja kažem.“ 😂😂😂

Predizborna obećanja: 100%
Realizacija: 0%
Samopouzdanje: 200%

Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna. 😇😂 taken in Stockholm, Sweden by @ribizlica

89

30

a month ago

Prvi dan škole
Jutros sam im recitovala"Petliću pevaču". (njihovu reakciju ću da pripišem tome što su bile bunovne 😂)

Danas mi je baš jedan od onih dana koji me pogode malo više nego što sam očekivala.

Za sve tri moje devojčice danas je novi početak.
Mila i Lola su promenile školu, a Petra ove godine prvi put polazi.

I možda baš zato poslednjih dana imam neku ogromnu tenziju u sebi. U glavi mi se vrti milion nekih „šta ako“ pitanja…

Šta ako je deca budu zezala zato što nosi ortoze?
Šta ako joj bude teško?
Šta ako se rastuži, a ne kaže?
Šta će biti sa hranom?
Šta ako joj padne šećer?
Šta ako se zagrcne?
Šta ako nešto ne primete na vreme?
Šta ako… šta ako… šta ako…

Petra nas je nekoliko puta pitala: „A šta ako me deca budu zezala što nosim ortoze?“

Ona zna da se postavi, znam ja to. Zna da se izbori za sebe. Ali znam i da neke stvari, ma koliko bila jaka, ipak zabole negde duboko. A deca ko deca… umeju da budu surova. I baš to mi je poslednjih dana bilo negde u stomaku.

A onda danas gledam njih tri i mislim — moje sve. ❤️

Kako je sve izgledalo i koliko je toga moglo da bude drugačije… Nije izgledalo kao da će današnji dan izgledati ovako. Samo sam srećna. Srećna što su danas tamo. Što su krenule. Što imaju priliku da uče, da rastu, da stvaraju svoja mala prijateljstva i uspomene.

Gledam ljude oko sebe i koliko nekako sve uzimamo zdravo za gotovo. Prvi dan škole, ranac, nova garderoba, sveske, olovke… sve se podrazumeva.

A ja danas gledam malo drugačije.
Znam mnogo naše dece i naših drugara koji danas ne polaze u školu, a znam koliko bi voleli da obuku svoje najlepše odelo, zarežu vrhove olovaka i sednu u školsku klupu.

Zato danas, dok gledam svoje tri devojčice, osećam ogromnu zahvalnost. ❤️
Ne zato što je sve savršeno. Nije.
Nego zato što su danas tamo. Mogu. I idu.

I zato danas posebno grlim sve naše drugare koji svoj prvi dan škole još čekaju. ❤️
Grlim njihove mame i tate, jer znam koliko jedan „običan“ školski dan može da znači.

Za neke je danas samo prvi dan škole.
Za neke od nas — jedna mala velika pobeda. ❤️

Srećan početak školske godine svima.
A mojim devojčicama… mama je danas najponosnija na svetu. 🥹❤️ taken in Stockholm, Sweden by @ribizlica

142

46

2 months ago

Moje devojčice,
ja nisam vaša najbolja drugarica.
I ne želim da budem.
Jer drugarice vas neće pet puta podsetiti na domaći. Neće insistirati da vežbate i kad vam se baš ne vežba. Neće vas juriti da namažete kremu, da jedete, upašete potkošulju, obujete papuče i legnete na vreme. Neće proveravati jesu li oprani zubi, sređena soba i spakovan ranac.
A ja hoću.
Ja ću vas podsećati dok vam se ne smučim. Govoriću „obuci se“, „sredi sobu“, „operi zube“, „ugasi to“, „vreme je za spavanje“... verovatno i onda kada budete imale 30 godina.
Ne zato što volim da vam zvocam.
Nego zato što vas volim dovoljno da radim i ono što vam se ne sviđa.
Moj posao nije da vam budem omiljena. Moj posao je da vas naučim da budete odgovorne, uporne, samostalne i da brinete o sebi. Da budete ljudi.
Da vas poguram kad biste da odustanete. Da vas zaustavim kad krenete pogrešnim putem. Da postavim granicu čak i onda kada biste najradije da je (me) nema.
I da budem tu.
Uvek.
Kad me volite. Kad ste ljute na mene. Kad mislite da vas ništa ne razumem. Kad se vas tri međusobno ne podnosite. I onda kada ne volite same sebe.
Ja sam vaša sigurna luka.
Ne morate da me volite svakog dana. Ne morate da mislite da sam najbolja mama. Ne morate ni da se slažete sa mnom.
Samo želim da uvek znate da, šta god da se desi, imate gde da se vratite.
Jer ja vas volim i kad me ne volite. Volim vas i kad se ne volite međusobno. I voleću vas i onda kada vi zaboravite koliko vredite.
Zato nisam vaša najbolja drugarica.
Ja sam vaša mama.
A mama je ona koja će vas zagrliti, obrisati suze, stati iza vas...
...a onda, dok vas grli, pitati:
„Jeste li namazale kremu?“ 😂❤️

#MameZnaju taken in Stockholm, Sweden by @ribizlica

32

5

2 months ago

Min favoritost med mina bästa vänner

#gamlaamsterdam
#gamlaamsterdamcheeseshopandcheesebar
#ilovemylife❤️
#ilovemyfriends❤️
#ilovechees taken in Hornsgatan, Södermalm by @ribizlica

15

0

2 months ago

Naša Petra danas puni 6 godina. ❤️

Šest godina otkako je ušetala u naše živote i rešila da ih vodi po svojim pravilima.

Naš vrtirepić. Naš zezator. Naš mali uragan. Naša Barbie-baraba.

Tvrdoglava kad nešto naumi. Uporna kad svi drugi odustanu. Uvek nasmejana. Ona koja u pet minuta napravi haos, a u sledećih pet nas toliko nasmeje da zaboravimo zašto smo se uopšte ljutili.

I prava mala diva. Jer, realno, ne ide se na vežbe tek tako. Prvo sjaj za usne. Pa parfem. Pa da se proveri da li se sve slaže. Nema veze što se ide da se vežba — red je da se bude sređena i sva u tonu. 💄✨

Bilo je ovih šest godina svega. Mnogo ljubavi, mnogo smeha, mnogo navijanja za svaki tvoj korak. Bilo je i dana kada smo brinuli više nego što smo pričali o tome. Dana koji su nas naučili koliko je važno verovati, čekati i radovati se svakoj maloj pobedi.

A ti si rasla. I rasla. I izrasla u jednu neverovatnu devojčicu.

Svoju. Glasnu. Nežnu. Duhovitu. Hrabru. Dobru. Onu koja grli celim srcem, voli bez zadrške i kroz život ide punim gasom.

Želimo ti da nikada ne izgubiš taj sjaj u očima, tu veru da je sve moguće i tu svoju posebnu sposobnost da običan dan pretvoriš u avanturu.

Srećan 6. rođendan, ljubavi naša.

Naše veliko malo čudo. Naš uragan sa sjajem za usne. ❤️

Vole te najviše na svetu,

Mama, Tata, Mila i Lola

#srecan_rodjendan
#petrathealmighty
#srecu_zdravlje_i_srce_lavlje
#velikih_6 taken in Stockholm, Sweden by @ribizlica

116

97

3 months ago