Instagram story viewer> @ribizlica> Tagged

ŋųšą

@ribizlica

888

followers

2245

following

•Ljudi vas mogu razumeti samo na dubinama do kojih su i oni sami došli•

POSTS STORIES REELS TAGGED

Jel se jako vidi da nikad nismo izašli bez dece? ⬇️⬇️⬇️

Nego da se podsetimo u nedelju 25.10.2026. pravo na glasanje, makar iz kafane!
Najvažnije je je zaokružiti broj 3️⃣❗️❗️❗️

#izbori2026
#studentipobeđuju
#zaokruzibroj3
#dijasporazasrbiju
#dijasporazastudente

117

13

6.oktobar — Svetski dan cerebralne paralize. 💚

Pun mi je očin više tih prava na papiru, inkluzije po plakatima i podrške za slikanje.
Gomile para se potroše na razna dešavanja o podršci, inkluziji, pravima dece… Svaki javni WC ima okačena dečija prava. Sve znamo. Sve piše. Sve je baš kako treba.
Samo što izađemo iz tog WC-a i uđemo u stvaran život — a tamo inkluzije ima u promilima. Zakona nema ili se ne sprovodi kako treba ili uopšte.
A „nas“ se sete kad nekome zatreba politička podrška, gost u emisiji tog dana ili da se "popuni rupa" neka osetljiva tema, srceparajuca priča za podkast...I mi, kao zlatne ribice sa pamćenjem od tri sekunde, opet potrčimo. Možda će ovaj put. Možda će baš ovaj put nešto od svega toga stvarno stići do naše dece.
Trt!
I tako u krug.
Petra i njeni drugari nisu deca samo 6. oktobra. Ne postaju im prava važnija tog dana. Ne treba im još jedna objava u kojoj će biti „mali heroji“, još jedna fotografija i još jedna priča o tome koliko su inspirativni.
Oni su samo deca.
I hoće da žive svoj život, da imaju drugare, da idu u školu, na trening, u park, u bioskop, gde god im se ide… bez toga da se za svaku najobičniju stvar pravi nauka.
A mi ćemo i dalje da slušamo o inkluziji, pravima i pomoći..

Na papiru....

Jer papir, izgleda, još uvek živi mnogo bolje nego naša deca.

Pogotovo WC papir. 💚

#cerebral_palsy_warrior
#worldcerebralpalsyday💚♿️
#cerebralnaparaliza
#cerebralpalsybarbie
#mrš

78

7

Petra ide u Beč. ❤️

Na terapije zbog spazma, zbog nogu i ruke koje je bole, zbog noći u kojima se budi od bolova i svih onih stvari koje se ne vide uvek na prvi pogled, ali su deo njene svakodnevice.

Idemo nas dve, same, u još jednu našu malu avanturu. Čekaju nas terapije, ali i drugarice, druženje i sve ono što jedan odlazak u Beč čini malo više od odlaska na terapije.

Jer Petra, naravno, ne razmišlja samo o tome zbog čega ide. Ona već ima svoje planove. 💅❤️😁

A ja se nadam da će joj ove terapije doneti manje bola, mirnije noći i malo više lakoće u pokretima.

Ne tražimo čuda. Samo da joj bude lakše. A za nas dve, biće tu sigurno i poneka priča za pamćenje. ❤️

#cerebralnaparaliza
#piastm
#austria
#petrine_avanture

85

7

Na Petrinom računu trenutno je oko 20.000 dinara, a terapije ne mogu da čekaju.

Petra ima cerebralnu paralizu i svaki duži izostanak terapija može značiti više bolova, ukočenost i rizik od deformiteta.
Za nju terapija nije luksuz. Terapija je potreba.
Podelite ovaj apel. Možda baš preko vas stigne do nekoga ko može da pomogne.
Ako možete, pomozite da Petra nastavi svoje terapije.

📲 139 na 3800
📲 992 na 3030

#cerebralnaparaliza
#cerebral_palsy_warrior
#992na3030
#139na3800
#viral

334

29

PETRINA PREDIZBORNA KAMPANJA 😂

🎤 „Dajem časnu reč!
Nikoga neću udariti.
Ješću sve što mi se servira.
Biću ljubazna.
Slušaću mamu.
Neću se svađati.
Neću praviti scene.
I, najvažnije — obećavam da ću biti dobra!“

👏👏👏

Narod oduševljen.
Majka poverovala.
Mandat osvojen.

A onda…
24 sata kasnije — svečano proglašenje novih zakona: „Biće kako ja kažem.“ 😂😂😂

Predizborna obećanja: 100%
Realizacija: 0%
Samopouzdanje: 200%

Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna. 😇😂

90

30

Jedna mala lepotica. ❤️ Jedna mala duša koja se sa velikim životnim izazovima susrela mnogo ranije nego što je trebalo, ali je ostala jaka, nasmejana i posebna. Prava mala šmizla za primer!

Srećan rođendan, ljubavi! Želimo ti da te kroz život prate zdravlje, sreća, osmeh i ljudi koji će te voleti baš onako kako zaslužuješ.

Vole te tetka Sandra i Damir. ❤️

P. S. Na tvoju svadbu obavezno dolazimo kad za to dođe vreme! 😂🥰

108

4

Naša Petra danas puni 6 godina. ❤️

Šest godina otkako je ušetala u naše živote i rešila da ih vodi po svojim pravilima.

Naš vrtirepić. Naš zezator. Naš mali uragan. Naša Barbie-baraba.

Tvrdoglava kad nešto naumi. Uporna kad svi drugi odustanu. Uvek nasmejana. Ona koja u pet minuta napravi haos, a u sledećih pet nas toliko nasmeje da zaboravimo zašto smo se uopšte ljutili.

I prava mala diva. Jer, realno, ne ide se na vežbe tek tako. Prvo sjaj za usne. Pa parfem. Pa da se proveri da li se sve slaže. Nema veze što se ide da se vežba — red je da se bude sređena i sva u tonu. 💄✨

Bilo je ovih šest godina svega. Mnogo ljubavi, mnogo smeha, mnogo navijanja za svaki tvoj korak. Bilo je i dana kada smo brinuli više nego što smo pričali o tome. Dana koji su nas naučili koliko je važno verovati, čekati i radovati se svakoj maloj pobedi.

A ti si rasla. I rasla. I izrasla u jednu neverovatnu devojčicu.

Svoju. Glasnu. Nežnu. Duhovitu. Hrabru. Dobru. Onu koja grli celim srcem, voli bez zadrške i kroz život ide punim gasom.

Želimo ti da nikada ne izgubiš taj sjaj u očima, tu veru da je sve moguće i tu svoju posebnu sposobnost da običan dan pretvoriš u avanturu.

Srećan 6. rođendan, ljubavi naša.

Naše veliko malo čudo. Naš uragan sa sjajem za usne. ❤️

Vole te najviše na svetu,

Mama, Tata, Mila i Lola

#srecan_rodjendan
#petrathealmighty
#srecu_zdravlje_i_srce_lavlje
#velikih_6

117

97

Robot usisivač je pao na drugo mesto na skali obožavanih osobica, nakon mog upoznavanja sa Nutribullet-om.
Moj mali kućni čuvar živaca, vrednica koja radi, uradi, ne zvoca, uvek spreman da “odradi svoje” bez mnogo filozofije… izgubio je tron.
I dalje je tu, veran, uredan, tih… ali više nije neprikosnoveni broj jedan.
Jer se pojavio neko novi.
Brži. Jači. Korisniji u kriznim situacijama.
Nutribullet!!! 💪🏆🥰
I koliko god da znam da je u pitanju aparat, moram da priznam – sa takvim učinkom i onim što mi je doneo u svakodnevici, čovek mu skoro pa pripiše karakter.
Robot usisivač i dalje radi svoj posao.
Samo sada… sa manjim aplauzom.
Naime...
Naša jutra već neko vreme imaju svoj ritam koji ne pita mnogo.
Krećemo sa merenjem šećera, pa med i malo vode, onda terapije disanja – pre kojih bar sat vremena ne sme da jede – a koje traju oko sat vremena. Posle toga masaža, istezanje, higijena, oblačenje… i tek onda doručak.
I sve to da bismo u 9 bile u vrtiću.
U praksi to znači da se jutro vrlo lako pretvori u trku sa vremenom, iako niko nije planirao trku. Nekad doručak traje preko sat vremena, nekad se zalogaj samo „zadrži“ negde na pola puta između usta i odluke da se proguta, i vreme samo ide.
Bez žurbe sa njene strane, uz moje tiho gledanje u sat.
Zato sam vremenom morala da pronađem načine da sebi olakšam gde god mogu. Ne da ubrzam dete, nego da uopšte uspemo da funkcionišemo bez stalnog kašnjenja i pritiska.
I tu su nam smutiji i potaži postali jedan od tih malih praktičnih rešenja u svakodnevici. Ne kao „rešenje svega“, nego kao način da u nekim danima obrok ipak bude gotov, unet i zaokružen, bez beskrajnog pregovaranja za stolom.
Jer između terapija, priprema i celog jutarnjeg rasporeda, nekad nema prostora da se sve odvija idealno i polako kako bi trebalo.
I tako mi balansiramo između onoga što bi trebalo i onoga što u tom trenutku može. ❤️

P.S. Usisivač "Drugarucu Ruki" uključim kad izađemo iz kuće, kad se vratimo sve blista ✨️

#nutribullet
#cerebralnaparaliza
#celijakija
#izazov
#glutenfree

63

2

Celijakija nam je donela i odnela svašta nešto...
Petra ranije nije odbijala hranu. Nije bila dete koje jede baš sve, ali smo imale svoje sigurne namirnice. Hleb, testenina, sve što je od testa – to se volelo. A onda je gluten izašao iz naših života, a sa njim izgleda i ljubav prema većini tih stvari. Bezglutenski proizvodi jednostavno imaju drugačiji ukus i ona hleb danas gotovo da i ne traži.
Ali ono što me je iznenadilo jeste što je počela da odbija i neke druge namirnice koje je ranije jela bez ikakvih problema. Tako da se ovih meseci trudim da otkrijem gde se završava celijakija, gde počinje prilagođavanje novim ukusima, a gde nastupa ona razvojna faza koju bih stručno nazvala:
„Neću ni ono što hoću.“
To je ona faza kada traži nešto da jede, ja srećna što je konačno nešto poželela, napravim baš to što je tražila, donesem pred nju, a ona pogleda tanjir kao da sam joj servirala filovane čarape i kaže:
— Ne.
Nije mi smešno baš svaki put. Nekad me iskreno zaboli što i hrana mora da bude još jedna stvar oko koje se muči. Volela bih da joj je bar to jednostavno.
Ipak, da ne bude da samo kukam, jedna stvar nam je mnogo pomogla. Nije reklama, niti me iko plaća za ovo, nego iskustvo mame koja pokušava da u jedno dete spakuje što više kalorija i hranljivih materija.
Nutribullet nam je bukvalno spasio situaciju. Zahvaljujući svim mogućim kombinacijama koje sam mućkala, za nekoliko meseci Petra je dobila 4 kg.
Što je za nas bio razlog za slavlje. Imala je jedva 16kg..
E sad, postoji jedan mali problem.
Petra mrzi blendirano.
Ne zato što joj se ne sviđa ukus.
Ne zato što joj smeta tekstura.
Nego zato što je blendirano.
Da može da potpiše peticiju protiv blendera, verujem da bi bila prvi potpisnik.
Ali o tome kako smo razvili čitavu obaveštajnu službu, tajne operacije i specijalne metode prikrivanja činjenice da je nešto prošlo kroz Nutribullet, pisaću neki drugi put. 😅
Za sada samo guramo dalje, između celijakije, novih ukusa, starih navika i faze „neću ni ono što hoću“, nadajući se da će jednog dana opet postojati nešto što će pojesti bez pregovora, ubeđivanja i diplomatskih odnosa na nivou Ujedinjenih nacija. ❤️

89

13

Ono nešto između...
Na prvoj – avgust 2021. godine, Banja Koviljača. Petra leži u kolicima. Još ne sedi samostalno, ne okreće se lako ni na stranu. Iza nas je već više od godinu dana intenzivnih terapija, vežbi i pokušaja da pomerimo granice za koje su mnogi mislili da su nepomerljive. Pored nje Mila i Lola, još male, a već tada deo jedne velike priče.

Na drugoj fotografiji – danas. Njih tri stoje zajedno. Smeju se. Zadirkuju se. Igraju se. Posvađaju se pa se pomire. Onako kao da je sve, oduvek, bilo "normalno".

A između te dve fotografije stalo je skoro šest godina života, borbe, nade, straha, rada, vere i ljubavi.

Kada sam videla taj kolaž, krenuli su flešbekovi. Toliko sati terapija da ih više ni sama ne mogu sabrati. Dani, nedelje, meseci i godine vežbi, pregleda, kontrola, terapija. Korak po korak. Milimetar po milimetar.

Setila sam se bolničkih soba. Loših saturacija. Nalaza koje čitaš sa knedlom u grlu. Neizvesnosti. Strahova koje nikome ne pokazuješ. Suza koje nemaš kad da isplačeš. Dana kada si umorna do kostiju, a ipak nastavljaš jer nemaš drugu opciju.
Setila sam se i svih dijagnoza koje su zvučale mnogo veće od jednog malog deteta. Svih prepreka koje su se pojavljivale jedna za drugom, kao da proveravaju dokle možemo.

A onda su počele da naviru i pobede.
One za nekog neprimetne, za nas ogromne, koje razumeju samo roditelji dece koja se bore. Kada ono „možda nikada“ polako počne da se pretvara u „ipak može“.

I negde između svega toga odrasle su i Mila i Lola. Naučile šta su da cene zivot i zdravlje za razliku od mnogih odraslih koji uzimaju sve zdravo za gotovo. Naučile da se najveće pobede često ni ne vide sa strane.

Dok sam gledala te dve fotografije, shvatila sam da između njih nije prošlo šest godina.
Prošao je jedan ceo život.
Osećam se kao dva puta mleveno meso koje se svaki put, opet, sastavi u komad i nastavi dalje.

I zato me je jedan običan Google kolaž danas razneo na najsitnije komade.
Jer tek kada pogledaš unazad, vidiš koliko je puta život pokušao da te slomi. I koliko puta nisi dozvolio.
A mi smo bili toliko zauzeti borbom da smo zaboravili da se okrenemo i pogledamo koliki je put iza nas.

37

0

Pre samo tri godine ušla je u učionicu prvog razreda — nove države, novog grada, novih ljudi — bez ijedne reči švedskog jezika.
Polazak u prvi razred je sam po sebi jedna prekretnica i novo poglavlje u zivotu.
Imala sam ogromnu tremu, kako će se snaći, kako će je prihvatiti...milion nekih kako..? ona ne.
Nekako je "uplivala" lagano.
Danas su stigli rezultati nacionalnog testa i pokazali najbolji rezultat iz oba predmeta. ❤️
Uspešno završen treći razred.
Ali iza tih rezultata stoji mnogo više od bodova.
Jedna devojčica koja je morala da nauči novi jezik, nova pravila, novi svet… i uspela je.
Svojom upornošću, hrabrošću i ogromnim srcem.
Moje prvenče.
Mamino veliko srce.
Beskrajno smo ponosni na tebe, Mila. 🌸

111

34

Dok Petri uzimaju otisak za nove ortoze, ona koristi priliku da održi mali govor 😄💪
I to vrlo jasan.
Serijsko gipsanje koje je imala u januaru — 4 nedelje, svaki put po nedelju dana gips, skidanje, dodatno istezanje tetiva pa novo gipsanje — donelo joj je fenomenalne rezultate.
Potpuno neinvazivna metoda, a efekat je trajao baš dugo. Tek sada je počela pomalo da podiže petu od poda, što dovoljno govori koliko je sve to značilo njenom hodu i stabilnosti.
Sa druge strane… poslednjom aplikacijom botoxa nisu bili zadovoljni ni Petra, ni mi, ni doktorka koja je prati. I Petra je to danas vrlo jasno stavila do znanja 😅 doduse ženi koja joj fantastično radi ortoze i nema veze sa serijskim gipsanjem niti aplikacijom botoxa, ali je ona Petrina osoba od poverenja da se požali. 😁
Imam utisak da ću uskoro ostati bez jedne važne mama funkcije —
mama advokat 😂💪
Jer gospođica polako preuzima predmet.

#afoortoze
#cerebralnaparaliza
#botulinumtoxin
#serijskogipsanje
#992na3030_139na3800

50

9