Instagram story viewer> @starisrem> Tagged

𝙎𝙍𝙀𝙈 𝙄𝙕 𝙋𝙍𝙊Š𝙇𝙊𝙂 𝙑𝙍𝙀𝙈𝙀𝙉𝘼

@starisrem

15.5K

followers

423

following

📜 Priče, slike i snimci iz starog Srema
🌾 Ljudi, uspomene i duh prošlog vremena
❤️ Da ne zaboravimo ko smo
📈📈 ZA SARADNJU PIŠITE U DM📉📉

POSTS STORIES REELS TAGGED

Postoje priče na koje naiđem na društvenim mrežama i jednostavno pomislim da ih moram podeliti sa vama! 😊

Ovo je jedna od njih, a stiže nam sa stranice @starisrem koja kroz stare fotografije priča zanimljive ljudske priče iz davnih vremena. 💙

5k

39

" 𝙎𝙄𝙍𝙊𝙑𝙄 𝙎𝙍𝙀𝙈

Nikinci, 1974.

Nije tu bilo oćeš-nećeš. Kad je sezona, kuća ostaje prazna. Baba, deda, otac, mati, brat, sestre, svi su na njivi pa su morali i mene da vuku sa sobom jer u selu nema ko da me čuva. Ja najmlađi, ruku na srce i najrazmaženiji, više smetam nego što pomažem al moje je bilo da budem tu.

Srećom imao sam mog Kadeta. Mali braonski ker, običan avlijaner a meni najrođeniji. Rasli smo zajedno, jedan uz drugog. Jednom sam mu skinuo onu najlepšu kobasicu iz pušnice, mislim se da se i moj ker najede ko gospodin. Kad je deda video uhvatio me i uzudarao ko mačka, sve je prštalo po avliji. Al ne žalim, Kadet je pojeo kobasicu a ja sam naučio šta košta sremačka pušnica.

A njiva te samelje. Kad upeče zvezda nad Nikincima a oko nas samo zemlja i krompir, prosto te omami onaj težak miris. Kadet i ja bismo samo dočekali da skupe par praznih džakova na gomilu. Zalegnemo u onu toplu brazdu, prislonim glavu uz njega i zaspimo ko zaklani dok oko nas odjekuju motike.
Baš se dobro sećam tog leta i Kadeta, jer ga je tata baš to leto doneo od čika Neđe i bio je svega par nedelja kod mene pa mi je bio kao igračka, svuda sam ga vukao sa sobom.

A moje sestre i brat se prebili od posla, psuju i sušu i krompir što je duboko otišao, brišu znoj šakama i maramama a nas dvojicu niko ne dira. Vide da nema vajde. Kadet samo jednim okom dežura da ne naiđe deda sa prutom jer deda je bio baš pogan i nervozan, a ja, lebe mekani, sanjam neke moje dečije snove u prašini dok mu ruka stoji na tim mekim, braon leđima. Sve mi u tom momentu smeta i sunce i muve, komarci i njiva al mi je opet lepo jer sam tu, među svojima i imam najboljeg druga na svetu.

Dvanaest godina me je pratio u stopu i otišao. Nema više ni dede, ni brata, ni oca ni matere... A retko se i krompir više tako vadi al često osetim miris tog detinjstva i mog malog braon kera. Tog moj Kadeta. To ti je Srem, braćko moj. Sirov težak al ga ne bi menjao ni za šta. "

Preuzeto sa profila @starisrem 👏

10k

61

BUNTOVNI IRIŽANI
(Događaj od maja meseca 1904. godine).
Posle hapšenja 29 pobunjenih Irižana zbog uredbe vlasti i nasilne komasacije zemlje, narod se počeo okupljati pred zgradom Sreskog suda gde su bili zatvorenici. Kada je žandarmerijska patrola sa vodnicima Nikolom Vujnovićem, Budom Surlom i žandarmima Josipom Jambrekom i Ivanom Salopekom povela uhapšenog SAVU MIRKOVIĆA, masa ljudi je pošla za njim vičući: "Ne dajmo ga!". "Dajte oružje... sekire!...". Vodnik Vujnović ih je energično opomenuo i zatražio da se raziđu, ali ga nisu poslušali, već su ih pratili do zgrade suda, koju je poveća masa ljudi već bila opkolila. Kordon žandara sprečavao je pobunjenike da prodru u zgradu suda i sve energičnije zahtevali da se masa raziđe. Kada je narod pokušao da potpuno opkoli žandarme, vodnik je naredio oružnicima da pucaju! Njihovi prvi plutoni nisu nikoga pogodili. Pobunjenici nisu uzmicali. Nastalo je još veće komešanje u masi i bes je kulminirao. U opštem metežu žandarmi su ponovo počeli da pucaju. Ispaljen je plotun i u narod! Prvi je pao, smrtno pogođen SVETOZAR PEŠIĆ. Ubrzo je izdahnuo i SAVA PROKIĆ TATARSKI. Teške rane su zadobili i SAVA MIRKOVIĆ, MIŠA MIJATIVIĆ, STOJAN JANKOVIĆ i GAJA JERKOVIĆ. Lakše su ranjeni NIKOLA SEKULIĆ i MIŠA RADOŠEVIĆ.
Od 29 uhapšenih, 20 je osuđeno na kaznu zatvora od šest meseci do godinu dana. Niko od žandarma nije odgovarao za prolivenu krv iriških seljaka. Iako u krvi ugušena pobuna, dovela je do toga da je vlast popustila, nije došlo do njihove zamisli. Pobunjeni narod je pobedio!

Tekst i originalna fotografija preuzeti od: Ladislav Varga
Prva fotografija izoštrena i dodata boja uz pomoć veštačke inteligencije

255

1

Čoban Đuka – poslednji čuvar starih običaja

Na seoskom vaganu godinama je mogao da se vidi dobro poznat prizor – stado ovaca, verni psi i ispred njih Đuka sa štapom u ruci. Dok su se vremena menjala, a mnogi napuštali stare poslove, on je ostao veran svom pozivu i životu koji je oduvek poznavao.

Svako jutro dočekivao je na pašnjacima, vodeći stado preko livada i bregova, pazeći na svaku ovcu kao na svoje najveće blago. Njegov korak bio je siguran, a pogled uvek usmeren ka stadu koje je godinama čuvalo život i tradiciju našeg sela.

Ove fotografije nisu samo slike čoveka i njegovog stada. One su svedočanstvo jednog načina života, vrednog rada, strpljenja i ljubavi prema selu. Đuka je bio i ostao simbol domaćina, čoveka koji je najveći deo života proveo pod vedrim nebom, čuvajući ono od čega su mnoge porodice živela.

Neka ovaj zapis ostane kao mali znak poštovanja prema Đuki i svim čobanima koji su svojim radom, trudom i upornošću sačuvali duh našeg sela. 🐑🌾

390

4

Iriški Švaba Peter Volf držao je krajem 19. i početkom 20. veka istoimenu kafanu na Bikari. Irižani su je zvali "kod Miletića", zbog portreta ovog narodnog tribuna kojega je vlasnik podvalio tadašnjim vlastima "kao Franja Josif iz mlađih dana", koji je bio okačen u lokalu na mesto predviđeno za tadašnjeg vremešnog monarha.
Tu bi rodoljubivi meštani "terali politiku" i uz čašicu više dotakli i nekih škakljivih tema za čega bi se snosile stroge zakonom predviđene sankcije.
Pera Kurjak, kako su ga njegovi Irižani iz milošte zvali čuvao je njihove tajne i nikada ih nije odavao policiji. Vlastima nije bio sumnjiv kao Nemac, smatrali su ga lojalnim caru i monarhiji. Nisu ni slutili da je on veliki rodoljub, koji je kupio i poslao 500 pari opanaka izmučenoj srpskoj vojsci u Valoni, posle albanske golgote koju su prošli.
Kada je umro na poslednji ispraćaj sjatio se ceo Irig: Srbi, Hrvati, Mađari, Cigani i njegovi Nemci, ujedinjeni oko odra ovog čestitog čoveka. Pored katoličkih župnika koji su održali opelo, prisutno je bilo i svo pravoslavno sveštenstvo iz okoline. Zvonile su sve četiri varoške bogomolje satima, dok nije položen u zemlju na katoličkom groblju, na mesto svog konačnog prebivališta.
Naravoučenije: dobri ljudi umiru tiho, a odjekuju glasno.

Tekst i fotografija preuzeti od Ladislav Varga

2k

20

Лаћарак некада.

Село са душом…
Свака авлија имала је своју причу.
Живот без журбе, али са смислом.

1k

15

" BEĆARSKA POSLA

Vidite vi ljudi ovu fotografiju! E to su bila vremena kad se nije gledalo u sat, nego u oči i u čašu. Kod komšije se išlo bez najave a izlazilo u zoru, teturajući preko šora dok te prvi petlovi ne opomenu.

Nije tad bilo ove žurbe, ovoga trčanja za maglom. Znao se red. Poštovala se očeva reč a majka je bila svetinja! Ali kad se momči e onda se bećari do poslednjeg dinara u džepu. Tad se pesma nije pevala, ona se bolovala. Tamburaši su znali svaku žicu tvog srca, mater im, a ti si znao da poštuješ i kafanu i tuđe vreme i onu tihu sremačku gospodštinu što se nosila i u pocepanim čakširama.

Bilo je to vreme kad je šala bila lek a reč tvrđa od cera. Pilo se polako al se pilo muški. Smejali smo se od srca a ne onako preko volje, nego da se celo selo trese. Kad god bi zasedali kod kakvog kuma na astalu, pod starim dudom, red se morao znati.

Jedan sipa, drugi loče, treći seče šunku tanko ko flis papir a četvrti smišlja šalu da nas sve rasplače od smeha. I dok mi tako mudrujemo i nazdravljamo, uvek se našao neki ovakav majstor, luftika pa se obesi naglavačke o granu. Smeje se, đavo ga odneo, visina mu ne smeta i još razvlači tu harmoniku da nam uz vino zasvira najmiliju pesmu.

E to je bila sloboda, to je bio život!
Bilo je nekako... ljudskije. Iskrenije. Svaki gutljaj je imao ukus slobode a svaki bećar je znao da je najbogatiji onaj ko ima s kim da podeli i leb i muku i tu jednu najdražu pesmu. Čuvajmo bar mrvu tog duha jer Sremac se ne rađa, on se vaspitava da voli, da pije i da nikad ne zaboravi odakle su mu koreni. Živeli, bećari moji! "

( Preuzeto sa profila @starisrem )

395

3

Spomenik “Sloboda” na Fruškoj gori, otkriven 7. jula 1951. godine u čast palih boraca i predstavlja simbol Narodnooslobodilačke borbe naroda Vojvodine.

#iriskivenac #fruškagora

470

9

Sremska Mitrovica, leto 1914. godine, ispred katoličke crkve u današnjoj ulici Svetog Dimitrija.

Mitrovčani posmatraju austro-ugarske vojnike kako marširaju ulicom pod punom ratnom opremom.

383

3

Irig, kakav je nekad bio 🏡
Photo:Google, Irig stare fotografije 📷

#fruskagora_mountain_ #serbia

860

6

Други дан Васкрса нека вам протекне уз
куцкање,смех и добро друштво. 🥚

Христос васкрсе!

707

6

ХРИСТОС ВАСКРСЕ ! Нека вам је срећан Васкрс драги сремци и сремице ! ❤️☦️

#srem #vaskrs

4k

23